Pjesme nove, konkurs ljubavnih pjesama

 ЗАВЈЕТ ЉУБАВИ

Ти знаш, да љубав бјеше,

најљепши дар од Господа.

И ова душа њена чедна,

јесте њен најљепши украс...

И усуд и терет живота.

И у срцу њеном сакупљена

сва њена доброта.

Ти, знаш, да у срцу жене

за другога нема мјеста.

Да срце жене постаће

језгро, и чин рађања

живота,

У чијем средишту јесте

Љубав и сва њена љепота.

Знај, да душа чедна

од чисте љубави је саздана..

И сва њена беспрекорна

чистота нетакнута,

красе тог Божијег женског створа.

И да је свака права клица љубави,

с пажњом и љубављу заливана.

Попут цвијета његована, сачувана.

У срцу жене љубав је одавно зачета.

Ти, знаш, да када волиш,

завјет је већ теби дат, залогом

љубави, да жену попут Светиње,

 гледаш, чуваш, браниш и не даш.

Жена као дар љубави,

теби заувијек предат.

Кроз обећање у срцу дато,

у љубави и истини пред Богом.

Светом тајном, љубављу чистом

овјенчани.У вијек вијекова, амин.

ПОД ИСТИМ НЕБОМ ЉУБАВИ

Под истим небом љубави

нисмо рођени.....

Неки воле, неки тугују....

Због некога, неко се и радује.

Баш ту, гдје небо љуби

својим даљинама,

у недодиру...

Тамо гдје преплићу се

снови и жеље, и путују

у времену, у недоглед,

Рукама које се не траже

Обгрлимо сва наша мјеста

И познате даљине.

Тамо, гдје додирују се

и Земља и Небо ,

са сном и јавом,

поново испреплетени.

Тамо гдје љубав додирују

сводови,

гдје дотакну се, случајно

мале и велике љубави,

И небо досегне сваку тајну,

коју смо одувијек скривали.

Небо и даље чува,

то двоје, некада заљубљених,

а сада загрљаних сјећањем.

Некада обузетих чежњом,

под окриљем тајних љубави.

И све те даљине, недосегнуте

Далеке, као и све тајне...

Које никада неће се открити.

Све љубави, као да су тужне

ноћас у овој постељи.

Ту, гдје жеље и илузије

изнова преплићу се.

У ноћи препуној сјећања...

Гдје двоје сјетом су овјенчани.

Траже се и чекају свој трен.

У поноћ пред Нову годину.

Двоје жељом спојени.

Ишчекују. Чежњом обузети.

Двоје далеких , а блиских

у своме пориву -да буду вољени.

ЉУБАВ ИЛИ СЛУТЊА

Ријеч ,,љубав"

изговарам именом твојим…. Јер она говори најљепшим језиком. Те надјенем твоје име свему оном што волим и не волим, и дам нови смисао..... Вољена у теби. У себе те уткам.

Радосна, тебе кроз љубав изнова наслутим...

Те пожелим бити слутња срца женског рањивог.

Она биће утјешнија

од сваке љубави,

коју упорно призивам.

Јер лакше је наслутит' те

маштом и сновима ,

док још жеља о нама

није заборавом потиснута.

Као магија љубави, настајеш у трену буђења У виду најљепше бајке. Бљеснеш попут најмање искрице, до посљедње згааснуте наде, бачене.. и у прах и пепео претворене, у трену свог гашења.

Ти, попут кратке чежње,

трајеш, колико и њен трен,

најљепшег тренутка пролазности.

У часу маште, измаштан.

Аутор: Јелена Јеремић, 27.01.2025. год.